U svakodnevnom govoru se sve što visi uz prozor naziva zavesama, dok u struci postoje dva različita elementa sa različitim zadacima. Zavesa je lagani, providni ili poluprovidni sloj, dakle voal, etamin, muslin ili čipka, čiji je zadatak da filtrira svetlost, ublaži pogled spolja i unese mekoću u prostor, a ostaje navučena veći deo dana. Draperija je teži sloj koji zatvara svetlo, daje privatnost noću, doprinosi toploti i akustici prostorije i najčešće se pomera samo uveče i ujutru. Kada se ta dva sloja postave zajedno, dobija se sistem koji radi kroz ceo dan, jer se jedan sloj koristi po danu, a drugi po potrebi, i to je razlog zbog koga se u ozbiljnom uređenju prozor gotovo uvek rešava u dva sloja. Odluka koja se donosi na početku nije koji dezen, nego koji zadatak prozor treba da obavlja, dakle koliko svetla treba propuštati, koliko privatnosti treba obezbediti i da li se traži zamračenje.
Materijal određuje pad, trajnost i način održavanja, i tu postoje jasne razlike. Poliester je danas najzastupljeniji, jer je dimenziono stabilan, dakle ne skuplja se i ne izvlači, otporan je na sunce, lako se održava i zadržava oblik nabora, pa se koristi i samostalno i u mešavinama. Len daje prepoznatljivu prirodnu teksturu i izuzetno lep, težak pad, ali se gužva, sklon je skupljanju i osetljiviji je na dugotrajno izlaganje suncu, pa se najčešće koristi u mešavinama ili sa podstavom. Pamuk je prijatan i mat, ali se skuplja pri pranju, zbog čega se ili prethodno tretira ili se u porubu ostavlja rezerva. Viskoza daje sjaj i izuzetan pad, ali je nestabilna na vlagu i najčešće traži profesionalno čišćenje. Svila je najluksuznija i najosetljivija, jer je direktno sunce vremenom razgrađuje, pa se svilene draperije praktično nikada ne rade bez podstave. Somot unosi težinu, dubinu boje i najbolje se ponaša kod visokih prostora, uz izraženu ulogu u akustici i zamračenju.
Kada se traži zamračenje, u ponudi se sreću dva pojma koja nisu isto. Materijali sa oznakom blackout zaustavljaju praktično celokupnu svetlost, i to postižu ili slojem nanetim na poleđinu tkanine ili posebnom troslojnom konstrukcijom tkanja kod koje se između lica i naličja nalazi tamna nit. Dimout materijali propuštaju deo svetla i stvaraju prigušenu atmosferu, ali ne daju potpuni mrak, pa su pogodni za dnevne boravke i za spavaće sobe u kojima se ne traži apsolutno zatamnjenje. Ono što treba znati jeste da nijedan materijal ne daje potpuni mrak ako svetlo ulazi pored zavese, dakle sa strane i odozgo, pa se kod stvarne potrebe za zamračenjem, na primer u dečjoj sobi ili kod ljudi koji rade noću, sistem planira tako da tkanina bitno prelazi otvor sa svih strana ili se kombinuje sa zavesom montiranom u nišu. Za spavaće sobe se blackout često izvodi i kao podstava ispod dekorativne tkanine, čime se dobija i izgled i funkcija.
Podstava je dodatni sloj tkanine sašiven sa poleđine draperije i njena uloga se najbolje vidi kroz godine. Prvo, ona štiti dekorativnu tkaninu od sunca, čime bitno usporava bleđenje boje, i to je najvažniji razlog zbog koga se koristi kod lana, svile i tamnih tonova. Drugo, popravlja pad, jer dodaje težinu i ujednačava nabor, pa i tanje tkanine izgledaju bogatije i skupocenije. Treće, doprinosi izolaciji, jer sloj vazduha između podstave i tkanine smanjuje gubitak toplote kroz prozor zimi i ulazak toplote leti. Četvrto, poboljšava akustiku i smanjuje odjek. Kod najzahtevnijih izvedbi se između tkanine i podstave dodaje i međusloj, dakle mekana ispuna koja daje izrazito pun i skulpturalan pad i dodatno doprinosi izolaciji i tišini. Uz sve to, podstavljena draperija spolja izgleda ujednačeno, što je važno kod stambenih zgrada gde se prozori vide sa ulice.
Ovo je najvažniji tehnički pojam u celoj priči i on se najčešće ne objasni kupcu. Koeficijent nabiranja pokazuje koliko puta je tkanina šira od dužine garnišne na kojoj visi. Kod odnosa jedan prema dva, dakle kada se za dva metra garnišne koristi četiri metra tkanine, dobija se standardan, uredan i pun nabor koji zadovoljava većinu enterijera. Kod odnosa jedan prema dva i po ili jedan prema tri nabor postaje bogat, dubok i luksuzan, i to se posebno preporučuje za lagane i providne tkanine, jer voal sa premalim nabiranjem izgleda razvučeno i siromašno. Kod teških tkanina se ponekad ide i na jedan prema jedan i po, jer sama težina materijala daje pad. Praktična posledica je jednostavna, dakle koeficijent direktno određuje potrošnju materijala, pa i cenu, i zbog toga se ponude različitih izvođača ne mogu porediti dok se ne zna koji je koeficijent uračunat. Ista tkanina i ista širina prozora daju potpuno drugačiji rezultat pri odnosu dva i pri odnosu tri.
Način na koji je gornji deo obrađen određuje karakter cele zavese. Tunel je najjednostavniji, jer se tkanina navlači direktno na šipku, deluje neformalno i pogodan je za lagane materijale i za prozore koji se retko pomeraju. Ringle, dakle metalni prstenovi ušiveni u gornju ivicu, daju pravilne, uspravne i pomalo moderne nabore i vrlo lako klize po šipci. Olovka nabor, koji se dobija trakom sa uzicama, je klasika i pogodan je kada se želi gušće nabiranje uz mogućnost naknadnog podešavanja. Francuski trostruki nabor i holandski dupli nabor su tradicionalni i najsvečaniji, jer se nabori formiraju ručno, u tačnim razmacima, i drže oblik kroz godine. Talasasti nabor, poznat kao S nabor ili wave, izvodi se sa posebnom trakom i klizačima na šini i daje ujednačen, mekan i savremen talas, pa je danas najčešći izbor u minimalistički uređenim prostorima. Izbor sistema se usklađuje sa tipom garnišne i sa težinom tkanine, jer sve kombinacije nisu izvodljive.
Isti komplet zavesa može izgledati potpuno drugačije u zavisnosti od toga gde je nosač postavljen. Kada se garnišna postavi tik iznad prozorskog okvira i tačno u širini otvora, prozor deluje manje nego što jeste, a kada se postavi znatno iznad otvora i produži sa obe strane, prostorija deluje viša, a prozor širi i svetliji. Produžetak sa strane ima i praktičan smisao, jer navučena zavesa tada stoji pored zida, a ne preko stakla, pa ne zaklanja svetlost i vizuelno ne sužava otvor. Kod prostorija sa niskim plafonom se sve češće ide na montažu neposredno ispod plafona ili u ugrađenu nišu, čime se dobija neprekinuta vertikala od plafona do poda. Kod visokih plafona se, obrnuto, visina montaže i dužina tkanine koriste da se prostor smiri i da se prozor uklopi u proporcije nameštaja. Sve to su odluke koje se donose pre merenja, jer merenje sledi iz njih.
Dužina se ne bira slučajno i u praksi postoje tri prihvaćena rešenja. Prvo je da draperija završava jedan do dva centimetra iznad poda, što je najpraktičnije, jer se tkanina ne prlja, lako se usisava ispod nje i nabor ostaje savršeno pravilan, pa je to izbor za većinu domova i za prostore sa kućnim ljubimcima. Drugo je da tkanina taman dodiruje pod, čime se dobija najčistija vertikalna linija, ali se traži izuzetno precizno merenje, jer i mala razlika u ravnini poda postaje vidljiva. Treće je namerno produženje, dakle tkanina koja se u dužini od nekoliko do dvadesetak centimetara prelivа po podu, i to je izbor za svečane i klasične enterijere u kojima se traži utisak raskoši. Kod prozora sa radijatorom ispod, kod balkonskih vrata i u dečjim sobama primenjuje se prvi pristup, jer je najfunkcionalniji. Bitno je i da se dužina meri na nekoliko mesta duž prozora, jer podovi i plafoni retko idu savršeno paralelno.
Tekstil na prozoru nije samo dekoracija nego i element koji menja fizičke uslove u prostoriji. Zimi najveći deo gubitka toplote u sobi odlazi kroz staklo, a teža draperija sa podstavom stvara sloj mirnog vazduha uz prozor i time smanjuje taj gubitak, naročito ako tkanina pada do poda i ako pokriva ceo otvor. Leti ista draperija, ako se navuče u toku najtoplijeg dela dana, sprečava da sunce zagreje prostoriju, čime se smanjuje i potrošnja klima uređaja. Sa akustične strane, tekstil upija deo zvuka koji bi se inače odbio od stakla, pa se u prostorijama sa velikim staklenim površinama, tvrdim podovima i malo nameštaja odjek osetno smanjuje već postavljanjem draperija. Za svetlost važi da providne zavese difuzno raspoređuju dnevno svetlo i uklanjaju oštre senke, što je posebno korisno u radnim prostorima i u sobama okrenutim jugu.
Sunce je najveći neprijatelj tekstila i njegovo dejstvo je kumulativno, dakle nevidljivo iz dana u dan, a jasno vidljivo posle dve ili tri sezone. Najizloženiji su prozori okrenuti jugu i zapadu i tkanine u tamnim i intenzivnim tonovima, kod kojih je razlika između izbledele i zaštićene zone najuočljivija. Zaštita se postiže na nekoliko načina. Prvo, biraju se tkanine sa deklarisanom postojanošću boje na svetlost, što je podatak koji ozbiljni proizvođači navode. Drugo, koristi se podstava, koja u praksi najviše doprinosi. Treće, koristi se dvoslojni sistem, gde providna zavesa preuzima najveći deo direktnog zračenja. Četvrto, kod izuzetno izloženih prozora se razmatraju i spoljašnja zaštita ili zaštitna folija na staklu. Kod prirodnih vlakana, pre svega kod svile i lana, ove mere nisu preporuka nego uslov, jer se bez njih tkanina ne troši samo bojom nego i mehanički, dakle vlakna postaju krta.
Zavese su najveći filter prašine u prostoriji i to je razlog zbog koga se održavaju redovno, a ne samo kada se vidi da su prljave. Osnovna mera je usisavanje mekim nastavkom na najnižoj snazi, jednom u nekoliko nedelja, čime se skida najveći deo prašine i produžava period do pranja. Pranje se planira jednom do dva puta godišnje kod većine domaćinstava, uz strogo poštovanje uputstva sa etikete. Kod tkanina koje se peru koristi se blag program na niskoj temperaturi, mala količina deterdženta, bez izbeljivača i sa minimalnom ili isključenom centrifugom, jer centrifuga stvara pregibe koje je posle teško ukloniti. Kuke i klizači se pre pranja skidaju. Najbolji rezultat daje kačenje blago vlažne zavese nazad na garnišnu, jer se pod sopstvenom težinom ispravi bez peglanja. Za somot, svilu, viskozu, tkanine sa podstavom i za sve što je krojeno sa ručnim naborom preporučuje se profesionalno hemijsko čišćenje, jer se kod njih kućnim pranjem gube dimenzije i oblik.
Ovo je najčešći uzrok razočaranja posle prvog pranja, a potpuno je predvidivo. Prirodna vlakna, dakle pamuk, len i viskoza, imaju sklonost da se pri kvašenju skupe, i to najčešće u opsegu od nekoliko procenata, što na dužini od tri metra znači i nekoliko centimetara. Zbog toga postoje dva pristupa koja koriste ozbiljni šivači. Prvi je da se tkanina pre krojenja tretira, dakle opere ili tehnički obradi tako da se skupljanje unapred desi, pa se posle toga kroji na tačnu meru. Drugi je da se u donji porub ostavi rezerva, dakle nekoliko dodatnih centimetara koji se mogu kasnije popustiti ako se tkanina skupi. Kod poliestera i njegovih mešavina ovaj problem praktično ne postoji, i to je jedan od razloga njihove popularnosti. Za kupca je najvažnije da pre šivenja pita šta se dešava pri pranju konkretne tkanine i kako je to rešeno u kroju, jer se posle prvog pranja to više ne može ispraviti.
Na kraju, nekoliko praktičnih stvari koje utiču na svakodnevno korišćenje. U domovima sa malom decom se pazi na uzice i lančiće kod sistema sa mehanizmima, jer oni predstavljaju rizik i zbog toga postoje sigurnosni držači kojima se uzica zateže i pričvršćuje na zid, kao i sistemi bez uzica. Kod dugačkih prozora i teških tkanina se preporučuju motorizovani sistemi, jer se time uklanja i fizički napor i habanje ivice tkanine od stalnog povlačenja rukom, a ta ivica je mesto koje se najbrže prlja. Ako se zavesa nalazi iznad radijatora, ostavlja se dovoljan razmak da toplota može da se podigne u prostoriju umesto da se zadržava uz staklo. Kod balkonskih vrata se planira kako se vrata otvaraju, kako tkanina ne bi svaki put smetala. Sve to su sitnice koje se ne vide na fotografiji, a odlučuju o tome da li će sistem biti prijatan za život ili stalna sitna smetnja.
