Dugo je važilo pravilo da u kuhinji i kupatilu idu samo pločice. Danas sve više ljudi na tim mestima bira tapete, jer mogu da promene izgled prostorije bez štemovanja, prašine i višednevnih radova. Uslov je da se izabere prava vrsta, otporna na vlagu, paru i masnoću, i da se postavi tako da godinama ostane lepa. Pogrešan izbor u ovim prostorijama brzo se vidi, kroz odlepljene spojeve, mrlje i buđ.
Mogu, ali ne svuda. Tapete se postavljaju na zidove koji nisu direktno izloženi vodi, na primer iznad pločica, iza lavaboa, na zid oko toaleta ili na plafon u većem kupatilu. U zoni tuša i kade, gde voda svakodnevno pljušti po zidu, i dalje su bolje pločice, staklo ili posebni vodootporni paneli. Važno je da kupatilo ima dobru ventilaciju, prozor ili ventilator, jer zid koji se nikada ne osuši vremenom postaje mesto za buđ, bez obzira na kvalitet tapete.
Za vlažne prostorije najbolji izbor su vinilne tapete, kod kojih je gornji sloj od vinila koji ne upija vodu i lako se pere. Tapete sa netkanom podlogom, tzv. flis, dimenziono su stabilne, ne skupljaju se i ne šire pri promeni vlage, a lepak se nanosi direktno na zid. Papirne tapete i one sa tekstilnom površinom nisu za ove prostorije, jer upijaju paru i masnoću, a mrlje sa njih skoro je nemoguće ukloniti. Postoje i tapete od staklenih vlakana, koje se nakon postavljanja boje i koje su veoma otporne na mehanička oštećenja.
Na svakoj rolni nalaze se simboli koji pokazuju koliko je tapeta otporna na vodu i čišćenje. Jedan talasić znači da se tapeta može obrisati vlažnim sunđerom bez sredstava. Dva talasića pokazuju da je periva i da podnosi blagi deterdžent. Tri talasića označavaju veoma perivu tapetu, a talas sa četkicom znači da se sme čistiti i četkom, što je idealno za kuhinju. Za zid iza šporeta i radne ploče biraju se tapete sa najvišom oznakom otpornosti, dok su za kupatilo dovoljna tri talasića.
U kuhinji tapete trpe masnoću, paru iz šerpi i prskanje vode. Zid iza ploče za kuvanje najčešće se štiti staklom ili kaljenim panelom preko tapete, kako se masnoća i toplota ne bi direktno lepile. Iznad radne površine i u delu za ručavanje tapete mogu da stoje bez dodatne zaštite, uz redovno brisanje. Dobra kuhinjska napa koja izvlači paru napolje produžava život tapeta više nego bilo koji premaz.
Zid mora biti potpuno suv, ravan i bez buđi. Ako na zidu postoje tragovi buđi, oni se tretiraju sredstvom protiv gljivica i ostave da se osuše, a uzrok vlage se rešava pre postavljanja. Zid se glet uje, brusi i premazuje podlogom koja ujednačava upijanje. Kod kupatila se koristi lepak namenjen vlažnim prostorijama, koji sadrži dodatke protiv buđi. Na pločice se tapete mogu lepiti samo uz posebnu pripremu, a fuge se prethodno izravnaju masom.
Spojevi su najslabija tačka tapeta u kupatilu i kuhinji. Tapete se postavljaju traka do trake, bez preklapanja, i spojevi se dobro pritisnu valjkom. Višak lepka se odmah uklanja vlažnim sunđerom, da ne bi ostavio sjajni trag. Na mestima gde se tapeta spaja sa pločicama, kadom ili radnom pločom stavlja se tanka traka providnog silikona, koja sprečava da voda uđe ispod ivice. Prvih dan ili dva prostorija se ne izlaže jakoj pari, dok se lepak ne osuši.
Mala kupatila dobijaju na prostranosti uz svetle tapete sa sitnim dezenom ili vertikalnim prugama, koje vizuelno podižu plafon. Odvažni cvetni i tropski motivi danas su veoma popularni u toaletima i manjim kupatilima, jer ne zahtevaju veliku površinu da bi ostavili utisak. Tamne tapete, poput zelene ili plave, dobro izgledaju uz mesingane i crne armature. U kuhinji su zahvalni dezeni koji imitiraju keramiku, beton, kamen ili drvo, jer se na njima manje vide sitne mrlje.
Brišu se vlažnom mekom krpom ili sunđerom, a kod perivih vrsta može se dodati malo blagog deterdženta. Mrlje od masnoće uklanjaju se odmah, dok su sveže, bez trljanja grubim stranama sunđera. Sredstva sa hlorom, abrazivni prahovi i jaki odmašćivači mogu da izblede boju i oštete površinu. Posle tuširanja dobro je provetriti kupatilo i ostaviti vrata otvorena, da se zidovi osuše.
Dobro izabrane i pravilno postavljene vinilne tapete u kupatilu i kuhinji mogu da traju mnogo godina. Na vek trajanja najviše utiču ventilacija, priprema zida i način čišćenja. Kada se požele promena, flis tapete se skidaju u celim trakama, suvim postupkom, bez kvašenja i struganja, što zid čuva za sledeće postavljanje.
Najčešća greška je kupovina obične dekorativne tapete samo zato što se dezen dopao, bez provere oznaka na rolni. Druga je postavljanje na zid koji već ima vlagu ili buđ, u nadi da će tapeta to prekriti. Treća je lepljenje u zonu tuša bez vodootporne zaštite. Česta je i ušteda na lepku, kada se koristi univerzalni lepak umesto onog za vlažne prostorije. Ako se ove greške izbegnu, tapete za kupatilo i kuhinju postaju odlična zamena za pločice.
